ZAKON HUMANOSTI

Biti human - nije altruizam. To je briga o sebi.

Desetak - nije samo pomoć siromašnima, crkvi, deci, ... to je i pomoć sebi. 

Zato – vodite računa da to činite na pravi način.

1.PRIČA

Jednom je slepi čovek sedeo na stepenicama nekog zdanja, sa kapom pored sebe i tablicom sa natpisom „Ja sam slep, molim Vas pomozite“.

Čovek koji je prolazio pored njega, zaustavio se. Video je invalida koji je imao samo nekoliko novčića u kapi. Bez njegove dozvole, napisao je nove reči na tablici. Zatim je otišao.

Predveče, vratio se i video da je kapa puna novca. Slepi ga je poznao po koraku i pitao ga, da li je on onaj koji mu je jutros ispravio natpis na tablici. Takođe, želeo je da mu taj čovek kaže, šta je napisao na tablici.

Čovek je odgovorio: „Napisao sam istinu, ništa nije laž. Prosto, napisao sam to malo drugačije“. Osmehnuo se i otišao.

Novi natpis na tablici, bio je: „Sad je proleće, ali ja ne mogu da ga vidim“.

2.PRIČA

U jedno selo, dosao je da zivi, jedan stari mudri covek. Veoma je voleo decu i sa njima je provodio mnogo vremena. Voleo je da im daje poklone, ali, poklanjao im je samo krhke stvari. Koliko god su se deca trudila da budu pazljiva, njihove nove igracke su se cesto lomile. Deca su se rastuzivala i gorko plakala. Proslo bi neko vreme, a mudrac bi im ponovo poklonio igracke, ali, ovog puta jos krhkije.

Roditelji su bili radoznali, dosli su kod njega i pitali su ga:
- Ti si mudar i zelis nasoj deci samo dobro. Ali zasto im dajes takve poklone? Oni se trude koliko mogu, ipak, igracke se lome i oni placu. A igracke su toliko lepe, da ne mogu a da se sa njima ne igraju.
- Proci ce jako malo godina -  osmehnuo se starac – i neko ce im pokloniti svoje srce. Ovo ce ih nauciti da sa tim neprocenjivim poklonom budu malo oprezniji.

3.PRIČA

Domaćin je pozvao majstora da mu prefarba čamac. Dok je radio, farbar je primetio rupu na dnu čamca. Zatvorio je rupu, uglačao dno, završio farbanje, uzeo novac i otišao. Sledećeg dana, došao mu je gazda čamca:

- Evo vam novac za odrađeni posao – rekao je gazda pružajući mu vrećicu sa zlatom.

- Zašto? – iznenadio se majstor – platili ste mi dovoljno!

- Da – potvrdio je gazda. Ali to je bio novac za farbanje čamca a sad ti plaćam za popravku.

- Za tu sitnicu? – zaprepastio se farbar. – To mi je oduzelo sasvim malo vremena i bilo je usput. Nisam uopše nameravao da naplaćujem takvu sitnicu …

- Ta sitnica, kako je vi nazivate, spasla je život mojoj deci. Ja sam zaboravio na rupu, platio sam vama i otišao dalje za svojim poslom. U to vreme, deca su uzela čamac i spustila ga u more. Bio sam očajan, mislio sam da su se udavili! A kada su se srećno vratili, ispostavilo se da ste vi bili njihov spasilac …

4.PRIČA

Sreća je šetala po svetu i svakome, ko joj se našao na putu, Sreća je ispunjavala želje.

Ali jednom, Sreća je upala u jamu i nije mogla da se izvuče iz nje.

Do jame su dolazili ljudi i želeli svoje želje, a Sreća je, prirodno, sve ispunjavala.

Jednom, do jame je došao mlad momak. 

Pogledao je na Sreću, ali nije ništa tražio, već je pitao:

"Da li ti, Srećo, nešto želiš?"

"Da se izbavim odavde", - odgovorila je Sreća.

Momak joj je pomogao da izađe i pošao kod svoje drage.

A Sreća  je pošla za njim...

.