Pusti granu

Čovek je pao sa litice i dok se kotrljao niz strminu, uspeo je da se uhvati za granu nekog žbuna, i tako ostao između neba i stena u dubini provalije, svestan da neće još dugo izdržati. Tada mu je sinula ideja.

"Bože" - prodro se iz sveg glasa. Tišina. Nije bilo odgovora.
"Bože!" - ponovo je kriknuo. "Ako postojiš, spasi me i obećavam ti da ću verovati u tebe, a učići i druge da veruju."
.
I dalje tišina. Iznenada, laknulo mu je kada se začuo dubok glas, koji je odjekivao kroz ponor:
"Tako svi govore kad su u nevolji."
.
"Ne Bože, ne!" - dreknuo je ohrabren. "Ja nisam kao drugi. Zar ne vidiš da sam već počeo da verujem, jer uspeo sam da ti čujem glas? Treba samo da me spaseš i zazivaću tvoje ime do na kraj sveta!"
.
"Dobro" - rekao je glas. "Spasiću te. Pusti granu."
"Da pustim granu?!" - dreknuo je čovek u pometnji.
"Nisam valjda lud!"
.
Priča se, kad je Mojsije bacio svoj štap u Crveno more, da nije došlo do očekivanog čuda. Tek kad je prvi čovek skočio u talase, more se rastvorilo na dve strane, da propusti jevrejski narod.


.