Jedan škrtac sakrio je svoje zlato u podnožju drveta u svom vrtu. Svake nedelje ga je vadio iz zemlje i satima, sa uživanjem gledao. Neko je za to saznao, i pokrao ga. Kada je škrtac otkrio praznu rupu u zemlji, počeo je tako da jauče, da su susedi dotrčali. Jedan od njih ga je upitao: "Da li si ikad upotrebio to zlato?"
"Ne" - odgovorio je škrtac - "samo sam ga vadio i gledao."
"Onda je sve u redu" - rekao mu je sused. "Zašto bi kukao? Po onome, što si imao od tog zlata, neće se ništa bitno promeniti, ako i dalje budeš dolazio i gledao u rupu."
Nije novac koji posedujemo, već naša sposobnost da ga upotrebimo, ono što nas čini bogatim ili siromašnim.
"Ne" - odgovorio je škrtac - "samo sam ga vadio i gledao."
"Onda je sve u redu" - rekao mu je sused. "Zašto bi kukao? Po onome, što si imao od tog zlata, neće se ništa bitno promeniti, ako i dalje budeš dolazio i gledao u rupu."
Nije novac koji posedujemo, već naša sposobnost da ga upotrebimo, ono što nas čini bogatim ili siromašnim.
0 коментара :
Постави коментар