Dom moje mašte

Hodža Nasredin je imao lep dom, ali mu je on dosadio, kao što svakome ume da dosadi njegova kuća. Da li je kuća lepa ili ne – to nema nikakvog značaja: živeći svaki dan u jednom istom domu, dođe vreme kad on čoveku dosadi i kada čovek misli da negde ima neki bolji.

A njegova kuća je bila lepa, s velikim vrtom, nekoliko ari dvorišta, bazenom... Ali njemu je dosadila, i zato je pozvao agenta za nekretnine i rekao mu:
.
- Želim da prodam kuću. Sit sam ove kuće, ona je za mene postala tamnica.
.
Sledećeg dana, u novinama se pojavio oglas. Agent je sve opisao veoma lepo. Hodža Nasredin je to čitao iznova i iznova, i na kraju, tako je u to poverovao, da je pozvao agenta i rekao:
.
- Odustajem. Vaš oglas mi je otvorio oči. Shvatio sam da sam ceo svoj život tražio upravo takvu kuću.
.