Истинит разговор за посао

Прошле године се моја комшиница запослила. Завршила је факултет, три године је радила разне послове, а прошле године је успела да нађе „свој“ посао. Питала сам је шта ради у тој фирми и рекла ми је да је менаџер за џѕџѕџџѕџѕџѕџѕџ. Заиста је тешко и запамтити и поновити небулозу, коју ми је рекла. На српском би се врло лепо и јасно изразили: ради у фирми као КАДРОВИК.

Одавно је почела ерозија нашег образовања, а доласком разних „Болоња“ и сличних „вредности“, не само да се то стравично убрзало, већ смо почели да протерујемо и сопствени језик из наших живота. Кад је Јован Стерија Поповић писао Покондирену тикву, сумњам да је стање било оволико жалосно. У сваком случају, сигурно је да свако време има своје „интелектуалце“.

Данас менаџери за џѕџѕџџѕџѕџѕџѕџ, на разговорима за посао (у њиховој интерпретацији – интервјуима), кандидатима постављају питања, која би врсном комедиографу била права инспирација за фантастичану комедију. О тој теми сам пре извесног времена прочитала изванредан пост, који је написао +Виктор Буча и ево превода тог поста:

ИСТИНИТ РАЗГОВОР ЗА ПОСАО

1. Зашто сте изабрали баш нашу компанију? 

Да ли сте Ви идиот? Послао сам биографију на десетак места. Где ме брзо приме и дају ми добар посао – тамо је добро.

2. Зашто мислите да треба да примимо баш Вас? 

А, да ли су Вама радници уопште потребни? То сам ја. Радник. Мене треба да изаберете, ако ништа друго, а оно бар зато што сам очигледно паметнији од свих тих, који су на ова питања одговарали стандардне глупости. Успут, и паметнији сам од Вас, јер никада не бих постављао тако глупа питања.

3. Колику плату би желели да добијате? 

2,5 милиона $ годишње, као председник САД. Какво је, бре, то питање? Природно је да хоћу највећу плату, коју можете да ми дате. Зашто бих ту нешто измишљао? У сваком случају, ја бирам: ви кажете суму, ја кажем да ли се слажем или не.

4. Зашто сте напустили претходни посао?

Претпоставимо, да Вам одговорим поштено: мала плата, или немогућност каријерног раста, или неперспективност, или нисам се уклопио у колектив, или нисам се допао шефовом псу. И шта? Ви из тога не знате да ли ћу се слагати с Вашим шефом, колективом или псом. И нећете ни сазнати док не пробате.

5. На ком месту видите себе у нашој компанији кроз 5 година? 

Ево Вам узвратно питање: какви су планови компаније у наредних 5 година? Ако Ви ни сами не знате шта ће бити с компанијом кроз 20 година, да ли ће она постојати и коју нишу намерава да заузме, одакле бих ја то могао знати?

6. Каква сте достигнућа остварили на претходном радном месту?

Значи, није довољно то што пише у биографији. Па, добро. Одлично сам радио и изванредно сам излазио на крај са свим својим обавезама. Ето, то је достигнуће! Морам да Вас разочарам: при правилном руководству и добром раду не треба да буде никаквих достигнућа! Треба радити, а не бавити се глупостима и достигнућа достизати!

7. Како Ви видите свог шефа?

Желео бих да га уопште не видим. Најозбиљније, уопште ме не занима како он изгледа. Најважније је да он буде прави шеф: онај који може нормално и јасно да формулише задатке. А, што се тиче осталог, може и у црвеним гаћама по канцеларији да шета.

8. Какве још способности поседујете?

Умем да свирам харфу и пљујем 15 метара у даљ. Ако Вам треба моја квалификација, она је наведена у биографији. Ако Вам треба још нешто, онда ме то и питајте. А, ако ни сами не знате шта Вам тачно треба, онда извините, ничим не могу да Вам помогнем. За формулисање скривених и нејасних жеља морате код психијатра.

9. Који су Ваши недостаци? 

Одлично певам тенор, суседи се жале, а на академији су рекли да сам таленат. И још: када једем супу, захватам кашиком к себи, а не од себе!

Да ли бисте запослили овако искреног кандидата?

.