Kad Vam na pamet padne neka ideja, napravite plan kako ćete je ostvariti i krenite da je ostvarujete. Ako to ne učinite Vi, učiniće neko drugi.
Živeo jednom Tajvanac, koji je jako želeo ruku jedne devojke. U toku četiri godine, on joj je neprestano pisao pisma, i to svaki dan po jedno, gde je izlivao svoja ljubavna osećanja.
Da taj mladi čovek nije to radio, teško da bi se mlada dama udala za onog, za kog se na kraju udala – to je bio poštar, koji joj je donosio ta pisma svaki dan.
2.PRIČA
Mi smo socijalna bića i neophodna nam je dobra komunikacija sa drugim ljudima. Dobrom komunikacijom, obogaćujemo sebe i svoje okruženje, unapređujemo društvo.
Čovek je dospeo na nebo i kod rajskih vrata sreće Gospoda. Gospod ga pozdravlja i pita:
„Sine moj, imaš li još neku želju, pre nego što na večnost dospeš u raj?“
«Da, — kaže čovek — želeo bih da zavirim u Pakao, da bih još bolje cenio svoju srećnu sudbinu».
Gospod kaže: „Dobro“, pucne prstima i u tom momentu, oni se nađu u Paklu. Pred njima, dokle pogled dopire, prostire se sto, na kome su sve sami probrani specijaliteti. Sa obe strane stola sede tužni ljudi, koji umiru od gladi.
Čovek pita Gospoda: „Zašto ovi ljudi umiru od gladi?“
Gospod odgovara: „Ovde svi moraju da jedu štapićima koji su dugi tri metra.“
„To je vrlo teško“ – sa saučešćem primećuje čovek.
Gospod ponovo pucne prstima i oni se nađu u Raju.
Dospevši u Raj, čovek, na svoje iznenađenje, vidi istu sliku: raskošan sto, koji se prostire do samog horizonta, a svi ljudi koji sede oko njega, siti su i srećni. Čovek se okreće ka Gospodu i pita:
Dospevši u Raj, čovek, na svoje iznenađenje, vidi istu sliku: raskošan sto, koji se prostire do samog horizonta, a svi ljudi koji sede oko njega, siti su i srećni. Čovek se okreće ka Gospodu i pita:
„Čime ovi ljudi jedu? Oni verovatno imaju neki drugi pribor?“
„Ne, sine moj“ – odgovara Gospod. „Ovde svi takođe jedu pomoću štapića od tri metra. “
Tada čovek, zaprepašćeno uzviknu: „Kako je to moguće? Ja ne shvatam?!“
«U Raju, mi hranimo jedan drugog“ – odgovori Gospod.
3.PRIČA
Bog je napravio čoveka od gline i ostao mu je neiskorišćen komadić gline.
- Šta jos da ti dodam? – pitao je Bog.
- Dodaj mi sreću – zatražio je čovek.
Bog ništa nije odgovorio i samo je položio čoveku na dlan komadić gline koji mu je ostao.
4.PRIČA
Učenik dzena prišao je učitelju Bankeju sa rečima:
„Učitelju, ja imam nepopravljiv karakter. Kako mogu da se izlečim od toga?”
”Аha! Hajde, pokaži mi svoj karakter – rekao je Bankej – njegovo ispoljavanje je očaravajuće!“
”Ih, ne mogu to sad odmah da uradim. Ne mogu sad da ga pokažem” – rekao je učenik.
„Pa, dobro, kad budeš mogao“- osmehnuo se Bankej. „Prikaži mi ga kad budeš mogao.“
”O, pa ne mogu to.“ – protestvovao je učenik. „To se uvek dešava neočekivano, i dok dođem do tebe, ja ću to sigurno izgubiti.
“U tom slučaju, to nije neodvojivi deo tvoje prirode. Da jeste, mogao bi mi ga pokazati u svakom trenutku. Kada si se rodio, nisi ga imao. Znači, to si pokupio spolja. Ja ti savetujem, da svaki put, kada se on ispolji, udariš sebe prutom. Taj tvoj karakter to neće dugo izdržati i pobeći će glavom bez obzira – osmehujući se, rekao je Bankej.
.
0 коментара :
Постави коментар