ZAKON PODSVESNIH UBEĐENJA

Činjenica koju život svakodnevno potvrđuje:

Imaćete sve ono - što mislite da vam je dostupno i ostvarivo!

Najjači podsvesni program koji nas blokira:

Ne izdvajaj se!

1.PRIČA

Čovek je išao po gradu ... Po kom gradu i kojom ulicom – neću reći, to je tajna.

I tako, išao je po gradu zanet u neke svoje misli, i odjednom je shvatio da stoji u mestu. Osvrnuvši se, shvatio je da se nalazi u uglu i da nema puta nazad. Postalo mu je teško, spustio se na zemlju i zaspao. I usnio je, da on ide dalje i da nema nikakvog ugla. To mu se tako dopalo, da je odlučio da se ne budi.

Još jedan čovek, našao se u uglu. I budući da je imao volju i znao šta želi, rešio je da se sa tim uglom bori. I borio se, borio, borio, smišljao sve nove načine borbe. Vremenom, zaboravio je da je nekada imao sasvim drugi cilj.

I još jedan čovek, dospeo je u ugao. On je otkrio, da on nije sam u tom uglu. Upoznao se sa drugim ljudima, saznao njihove priče, saosetio sa njima. I uzvratili su mu. On je osetio neku bliskost, a zatim se tako zadubio u posao kolektiva, da nije imao vremena da razmišlja o uglovima. I on je – u dubini duše – bio srećan zbog toga.

I još jedan čovek, slučajno je dospeo u ugao. On je bio toliko skrhan da se pripremio da umre. Pored, prolazio je drugi čovek, video ga je i rekao:

-Nema nikakvog ugla, ti si to sam sebi uvrteo u glavu i sam u njega seo.

Prvi čovek se usprotivio:

-Kako nema!? Evo ga – ugao, evo – mene, izlaza nema i to nije izmišljotina!

Tada je drugi odgovorio:

-Možda si ti i u pravu, ali prosudi sam: šta će ti doneti više koristi: istina - da se ti nalaziš u uglu, ili laž: - da ugao ne postoji?

Prvi se duboko zamislio.

I dok je razmišljao, on je slučajno napravio jedan korak, zatim drugi .....

U početku čovek prosto nije obraćao pažnju na to, šta se sa njim dešava, i šta je oko njega. A kada je jednom podigao glavu i osvrnuo se, otkrio je da se okolina oko njega promenila i da se on sam, takođe promenio. 

I iskreno se osmehnuo – prvi put posle dugo vremena.

2.PRIČA

Ukrotitelji životinja u cirkusu uspevaju da upravljaju slonovima, koristeći veoma prosto lukavstvo: kada se životinja nalazi još u mladom uzrastu, oni mu vežu jednu nogu debelim lancem za stablo debelog drveta. Koliko god  jako da se bori, mladi slon nije u stanju da se oslobodi. Postepeno, on se privikava i počinje da misli da je stablo drveta moćnije od njega.

I onda, kada slon odraste, kada ima ogromnu snagu, dovoljno ga je privezati tankim kanapom za tanko, mlado stablo i on čak neće ni pokušavati da se oslobodi.

Kao i kod slonova, naše noge, često su vezane samo tankim nitima. Ali, od detinjstva mi se navikavamo na snagu stabla drveta i ne pokušavamo da se borimo, ne shvatajući, da je za sticanje slobode dovoljno, prosto, samo hrabro delovati.

3.PRIČA

Jednom je starac otkrio svom unuku jednu životnu istinu:

- U svakom čoveku se vodi borba, veoma nalik na borbu dva vuka. Jedan vuk predstavlja zlo: zavist, ljubomoru, sažaljenje, egoizam, laž. Drugi vuk predstavlja dobro: mir, ljubav, nadu, istinu, dobrotu i vernost.

Unuk, potresen dedinim rečima, zamislio se, a onda upitao:

- A koji vuk na kraju pobeđuje?

Starac se osmehnuo i odgovorio:

- Uvek pobeđuje onaj vuk, koga ti hraniš.

4.PRIČA

Jednom je učitelj bio u velikom gradu i, kada se vratio, rekao 

- O, ja sam prepun radosti, prepun sam radosti! To je bilo prekrasno, uzvišeno, u prisustvu samog Višnjeg!

- Njegov učenik je pomislio: "Tamo su bili i uzvišenost i ushićenost, to je tako divno! Moram i sam da odem, da vidim, mogu li ih naći ".

On je prošao kroz grad, vratio se i rekao:

- Užasno! Kakav užasan svet! Tamo kao da su svi spremni da prerežu jedan drugom grlo; samo to sam mogao da vidim. Nisam osetio ništa osim pritiska, kao da se moje biće raspada na deliće.

- Da, - rekao je učitelj. – Ti si u pravu.

- Pa, objasni mi, - rekao je učenik – zašto si bio tako ushićen kada si se vratio, a ja se raspadam na delove. Ne mogu to da podnesem, to je užasno.

Učitelj je rekao:

- Ti nisi išao u tom ritmu u kom sam ja isao kroz grad.

5.PRIČA

Pored puta je stajalo stablo osušenog drveta. Noću je pored njega prošao lopov i uplašio se – pomislio je da to stoji policajac čekajući njega. Prošao je zaljubljeni mladić i srce mu je radosno zakucalo: on je pomislio od drveta da je njegova draga. Dete, naplašeno pričama, videvši drvo, rasplakalo se: njemu se učinilo, da je to utvara.

No, u svim slučajevima, drvo je bilo samo drvo.

Mi vidimo svet onakvim, kakvi smo mi sami.

.