Isus i Juda

Pri slikanju freske „Tajna večera“, Leonardo da Vinči se sreo sa velikim problemom: morao je da prikaže Dobro u liku Isusa i Zlo u liku Jude, koji treba da ga izda za trpezom. Prekidao je rad na neko vreme, sve dok ne bi našao idealne modele.

Jednom, kada je prisustvovao probi crkvenog hora, video je u jednom od mladih pevača idealno lica za Hrista. Pozvao je pevača i napravio nekoliko crteža njegovog lica. Prošlo je tri godine. „Tajna večera“ je skoro bila završena, samo je još falio Juda. Leonardo nikako nije mogao da nađe odgovarajući model za njegov lik, a kardinal ga je požurivao da završi fresku.

Posle intenzivnog traganja, video je u stočnom đubretu jednog čoveka – mladog, ali prevremeno propalog, prljavog, pijanog i čupavog. Nije imao više vremena za pravljenje skica i crteža i naredio je svojim pomoćnicima da ga dovedu direktno u crkvu, što su oni i uradili.

S velikom mukom su ga dovukli i postavili na noge. On nikako nije shvatao šta se dešava, a Leonardo je ovekovečio na freski greh, narcisoidnost, zločestost, kojima je odisalo njegovo lice.

Kada je završio posao, čovek se bio malo otreznio. Otvorio je oči i videvši pred sobom sliku, uplašio se i povikao:

- Već sam video ranije ovu sliku!

- Kada? – sa nedoumicom je pitao Leonardo.

- Pre tri godine, pre nego što sam sve izgubio. Tada sam pevao u horu, život je bio preda mnom, a neki slikar je prema mom licu naslikao Hrista.

.

.