Писмо учитељу

Да ли су ваши родитељи рекли учитељима шта треба да вас науче? Да ли сте се ви, као родитељ, потрудили да кажете учитељима своје деце, шта желите да их науче? Једно интересантно писмо ме је навело да поставим оваква питања.

Код нас се већ дуго воде расправе о школству. При томе, тежиште се увек поставља на оно што је лоше: на афере, лоше примере, блаћење некога... и никако не можемо да се покренемо напред, већ се стално по мало срозавамо. Сада смо дошли смо до такве ситуације, да је крајње време да одбацимо негативност и уместо да губимо време причајући шта нам НЕ ТРЕБА, да почнемо да говоримо шта нам ТРЕБА.

Абрахам Линколн, чувени амерички адвокат, а касније и председник, био је познат по својој способности да у свакој ситуацији веома јасно и аналитично сагледа суштину и корен проблема/појаве. Његове реакције и речи поводом одређених догађаја, сматрају се узорима понашања и начина размишљања.

Једна од Линколнових оставштина је и писмо учитељу његовог сина:

„...Разумем, он мора да научи да нису сви људи праведни, нису сви искрени. Али, научите га и да на сваког подлаца долази по један херој, да на сваког егоистичног политичара, долази по један предани лидер.

Научите га да, ако постоји непријатељ, постоји и пријатељ. Знам да за то треба времена, али, ако можете, научите га да је један зарађени долар много вреднији, него пет добијених. Научите га да губи, али га научите и да ужива у победама.

Ако можете, ослободите га зависти, научите га тајни смеха у себи. Омогућите му да рано схвати, да је победа над насилницима и разбојницима најлакша. Ако можете, заинтересујте га за књиге...

Такође, дајте му слободног времена, да би могао да размисли о вечним тајнама: птицама на небу, пчелама у зрацима сунца и цветовима на зеленим падинама брда.

Када буде у школи, научите га да је много часније доживети неуспех, него служити се преварама... Научите га да верује у сопствене идеје, чак и када му други говоре да је у заблуди... Научите га да буде благ са добрим људима и окрутан са окрутнима.

Потрудите се да мом сину дате снагу да не прати гомилу, када се сви примичу победничкој страни... Научите га да саслуша све људе, и истовремено га научите да све то што чује анализира у светлу истине и изабере само добро.

Ако можете, научите га да се смеје у тузи... Научите га да нема стида у сузама. Научите га да се смеје над циницима и да се чува претеране финоће.

Научите га да продаје свој мозак и снагу мишића по највишој цени, али да никада не тргује ни срцем ни душом.

Научите га да не слуша повике руље, већ да устане и да се бори, ако сматра да је у праву.

Односите се према њему благо, али без сувишне нежности, зато што само третирање ватром даје челику висок квалитет. 

Развијајте му храброст да буде нетрпељив ка свему лошем. Развијајте му стрпљење, да би постао храбар.

Научите га да буде сигуран у себе, зато што ће тада увек имати високу веру у човечанство.

То није лак посао, али погледајте шта можете да урадите...“

Којe захтеве бисте ви поставили пред данашње учитеље и школу у целини?

.